Revolucionarna kritika postojećih uslova života svakako ne podrazumeva neki monopol na inteligenciju, već samo na način njenog korišćenja. U sadašnjoj krizi kulture i društva, oni koji ne umeju da se služe inteligencijom nemaju pravo da se nazivaju intelektualcima. Poštedite nas priče o inteligenciji koja nema praktičnu primenu. Siroti Hajdeger! Siroti Lukač! Siroti Sartr! Siroti Bart! Siroti Lefevr! Siroti Kardan! Tikovi, tikovi i tikovi.
http://anarhisticka-biblioteka.net/library/situacionisticka-internacionala-a-sada-si
Neki mogu tvrditi da je Mišel Fuko bio nadprosečan u odnosu na uobičajen kvalitet sadašnjih mislilaca. Uprkos svemu, nije se angažovao u potpunim intelektualnim podvalama kao npr. Alen Badiju, koji raznosi matematiku filozofima, kalkulišući poput Deborovog mahera koji se nada da “poznavalac vina često ne zna pravila nuklearne industrije”.
Fukoov slučaj teško da je ohrabrujući imajući u vidu njegovu spremnost da iskoristi svoj priličan prestiž zarad efektivne materijalne podrške Ajatolahu Homeiniju. Svejedno, glavna stvar je u tome što to zaista nije pitanje dobrote, kvaliteta, sposobnosti itd. intelektualaca. Pitanje je da li su oni na našoj strani ili na strani spektakularnog kapitalizma. Primetivši ovo, trebalo bi da skiciramo uslove sadašnjeg stanja stvari, uslove kojih je skoro svako svestan, ali se većina trudi da ih u različitim razmerama odstrani iz svesti. Ovako nekako – svetom dominiraju laži, i to ne samo statičan sklop laži, već stalna borba između laži i njihovih lažova. Ova situacija je samo deo verovatno šire situacije vezane za to da najamni rad, robna proizvodnja i kapital preovlađuju svuda. Većina prodaje svoju radnu snagu, svoju kreativnost i ostale sposobnosti, da bi otkupila preživljavanje na čisto kvantitativnoj skali. Usled ovakvog lišavanja, elitni intelektualni radnik se i dalje takmiči kao proleter, nemajući ništa da proda osim svoje pameti. Dostigli smo takav nivo spektakla kada dominacija ovih kapitalističkih odnosa doseže tolike razmere da one prevazilaze svaki jezik za opisivanje situacije. Intelektalna elita se u svemu ovome takmiči mnogo žešće, ali se takmiči na površini, vezujući se za jedan veliki pokret koji je spektakl. Širok spektar interesantnih i prodornih ideja je stvoren od strane današnjih slavnih intelektualaca, ali oni ne uspevaju da opišu preovlađujuće uslove društva, društva koje sve više i više obrazuje jedinstven, integrisan sistem; Slavoj Žižek flertuje sa otkrivanjem univerzalnosti ideološke obmane, ali odmah zatim ispuca svoju kritiku iznenadnim utrapljivanjem nekog posebno komercijalnog proizvoda kao što je parfem ili staljinizam. Žižekovi poštovaoci su moroni ne zato što Žižek nema uvida, već zato što odustaju od mogućnosti potpune kritike sadašnjice kada počnu da trube o uvidu smešanom sa sranjem kao idealu revolucionarne teorije. I tako u nedogled.
https://killtheism.wordpress.com/2013/02/07/intellectual-celebrityhood-as-such/
Prevod: Nikola
2015.