Oštri se retorika, semantička polja mobilišu,reči se sudaraju, spajaju, nekoliko puta menjaju strane, iskorišćene shodno najboljim namerama trenutka.
Činjenica da su se svi složili da koriste iste nagoveštava nešto mnogo više od borbe političkih crkava.
Tako se svedoči povratku „naroda“ kroz svaka balava usta buržujskih demokrata, levog fronta nacionalnog fronta. Ono što je sigurno je da su svi oni na strani „naroda“.
Narod koji se ovde priziva služi mitskom opštem interesu, koji nije ništa drugo nego interes buržoazije – njen kapitalistički interes (nacionalni i internacionalni).
„Narod“ je sada i uvek negacija klasa i njihovih borbi, nasilja, eksploatacije i uslova života.
Naposletku, kazaćemo, svi smo na istom brodu: Francuska! Problem je samo u tome što su tamo i oni koji veslaju, i oni koji bičuju.
Dug je put do paklene domovine akumulacije.
Tako je „narod“ vaskrsao sa njegovim snovima o velikim zidinama i genetskoj klasifikaciji.
Ovaj „narod“ uglavnom ima belu kožu, uglavnom je beli muškarac, bez svoje plavuše, ali na kraju to nije ni bitno, fikcija prekriva svojim neprozirnim velom klasne odnose, na trenutak, još jedanput.
Istorije su dobre za „narod“, bezobličnu i nerazlučivu masu, pokornu i tlačenu, koja sanja samo o tome da je ostave na miru.
Nakon demokratsko-republikanske dogme, kapitalizam (najbolje od rasizama i autoritarizama) se stara o tome da svakoga smesti tamo gde mu je mesto.
Kažete da ste ekploatisani? tlačeni? poniženi? prezreni? Ceo dan rintatre za šefa? Imate usrani posao, izvan svake logike? Ceo život ste potrošili na preživljavanje? Nije važno! Deo ste „naroda“ i nacija je tu da vas zaštiti.
Nacija koja ponovo privlači „dobar narod“ za sledeći svetski rat (ekonomski sukob svih protiv svih) i čini da on prizna da je negde drugde gore, moramo biti realni, moramo biti kompetetivni, i: Od čega će da radi moja klima na leto? Neophodno je da „mi“ potražimo „naš“ uranijum. Prodamo oružje zbog „našeg BDP-a“ i naših penzija. Sendvič ili porcija pirinča?
„Narod“ želi da se penzioniše kad mu je volja, želi da bude slobodan, deluje da je tako. Posebno će biti slobodan da odmagli sa usranom penzijom. I opet biti slobodan da skapa na ulici, ili slobodan da radi do osamdesete, za drugi deo istog „naroda“ i njegove nacije.
„Narod“ je divan, uglavnom zato što ne postoji. Obuhvata toliko mnogo ljudi da ni ne znamo o čemu pričamo, i to je lepo … za neke.
Vosstanie.org
Preveo Nikola
2016.